Klima na Zlatiboru pripada umereno-kontinentalnom tipu, obogaćena uticajem planinske klime, što čini ovo područje izuzetno privlačnim. Sa umereno hladnim zimama, obilnim padavinama i toplim letima bez ekstremnih vrućina, Zlatibor pruža prijatno okruženje tokom cele godine. Januar je najhladniji mesec, dok avgust donosi najtoplije dane, a prosečne temperature ukazuju na to da je jesen toplija od proleća. Sneg na planini pokriva tlo od oktobra do maja, zadržavajući se u proseku 114 dana.
Smestivši se na nadmorskoj visini od približno 1000 m između Panonske nizije na severu i Jadranskog primorja na jugu, Zlatibor doživljava uticaje različitih vazdušnih masa. Kontinentalna klima ima jači uticaj zbog orografske barijere koja sprečava direktno prodiranje vazdušnih masa sa Jadranskog primorja. Ova specifična klima svrstava Zlatibor među vazdušne banje Srbije, posebno pogodne za lečenje bolesti tiroide žlezde, astme, malokrvnosti, bolesti metabolizma, kardiovaskularnih poremećaja, nervne prenapregnutosti i nervnih oboljenja. Na Zlatiboru se nalazi i specijalna bolnica za bolesti štitaste žlezde i metabolizma pod nazivom „Čigota“.
Iako letnje temperature mogu premašiti 30 stepeni, prisustvo vetrova čini letnje dane izuzetno prijatnim. Vetrovi se susreću iznad planine u čuvenoj „ruži vetrova“, donoseći četinarske iglice koje pozitivno utiču na ljudski organizam. Vazdušna strujanja su izražena, ali olujni vetrovi su retki. Severoistočni vetrovi su najjači tokom cele godine, snižavajući temperaturu vazduha, dok jugozapadni i južni vetrovi donose toplije vazdušne struje tokom jeseni i proleća. Zlatibor beleži prosečno 56 dana s vetrovitim uslovima godišnje. Lokalni planinski vetrovi dominiraju rano proleće, kasnu jesen i leti u jutarnjim satima. „Noćnici“, vetrovi stvoreni velikim temperaturnim razlikama između dolina i planinskih vrhova, pojavljuju se u nekim delovima Zlatibora.
Vazdušni pritisak dostiže najvišu tačku u septembru i oktobru, čineći jesen jednim od najprijatnijih godišnjih doba, dok je najniži krajem zime i početkom proleća. Vlažnost vazduha varira u skladu s padavinama, dostižući maksimum oko 7 i minimum oko 14 časova. Vlažnost na planini opada sa porastom nadmorske visine, prosečno se krećući oko 60%.
Ono što posebno izdvaja Zlatibor je veliki broj sunčanih sati (insolacija), sa prosekom od gotovo 2000 sati godišnje. Najviše sunčanih sati zabeleženo je u julu (267 sati) i avgustu (260 sati), dok je najmanje sunca u decembru (75 sati).
Sve ove karakteristike klimatskih uslova čine Zlatibor izuzetno pogodnim za razvoj zdravstvenog i sportsko-rekreativnog turizma, obećavajući svakom posetiocu ugodan boravak na ovoj lepoti prirode.